ПРЕПОРУКЕ КОМИТЕТА ЗА ПРАВА ДЕТЕТА УН

Закон о деци – Комитет је препоручио да држава усвоји свеобухватан закон o деци и да све своје законе усклади са Конвенцијом о правима детета.

Национални план акције за децу – то је план у коме су побројане мере и активности које би држава требало да оствари у наредним годинама, како би се створили што повољнији услови за живот деце и младих, њихово одрастање и укључивање у друштво. Комитет препоручује да Република Србија изради овакав план.

Савет за права детета – У Републици Србији постоји велики број институција које воде бригу о поштовању права детета. Важно је да постоји тело које координише њиховим активностима. Стога је Комитет дао препоруку да Савет за права детета Владе Републике Србије има такву улогу и буде активан.

Савет за права детета је тело које формира Влада Републике Србије и чине га представници министарстава, организација и професионалци. Овај савет има различите задатке, као што су на пример: предлагање политика и мера према деци, подизање свести о правима детета у Србији, залагање за укључивање деце у заштити њихових права, праћење како се права детета остварују, итд.

Буџет – Комитет препоручује да држава јасно издвоји колико новца ће бити намењено искључиво деци ради остваривања њихових права.

Институција Заштитника права детета (омбудсман за права детета) – Комитет је дао препоруку да Србија усвоји Закон о омбудсману за права детета који би се конкретно бавио правима детета и који би могао да прими, истражи и решава жалбе деце на начин који је погодан за дете. Заштитник грађана или омбудсман је независан државни орган чији је посао да штити права и слободе грађана.

Ширење информација, подизање свести и обука – Државни службеници, чланови парламента, судије, адвокати, полицајци, директори школа, наставници, професори, социјални радници, новинари и сви који раде са децом и младима би требало да се информишу о правима детета.

Дефиниција детета

– У нашој држави још увек не постоји законска дефиниција појма „дете”. Комитет препоручује да се она што пре одреди.

Брак – Комитет сматра да лица млађа од 18 година не би требало да имају могућност ступања у брак ни на који начин.

Недискриминација – Комитет препоручује да се држава активно бори против дискриминације, а нарочито: ромске деце, деце са сметњама у развоју, деце миграната, деце избеглица и тражилаца азила, деце припадника мањина, деце која живе у удаљеним подручјима, деце која живе и раде на улици, деце са ХИВ/АИДС и ЛГБТ деце. Повереник за заштиту равноправности је независан државни орган који спречава све видове, облике и случајеве дискриминације. Препорука Комитета је да Повереник има посебну јединицу која би се бавила решавањем случајева дискриминације деце.

Најбољи интереси детета – Комитет препоручује да најбољи интереси детета буду на првом месту и заступљени у свакој области. Држава треба да развија смернице и процедуре како би се осигурало да се најбољи интереси детета примењују у свим поступцима који се тичу детета, политикама, пројектима и програмима који су важни за децу и утичу на њих.

Поштовање ставова детета – Комитет препоручује да се посебна пажња посвети ставовима деце у породици, у школама, у судовима и свим поступцима у које је дете укључено. Такође, подстиче државу да усваја законе, обучава стручњаке, спроводи активности у школама како би ширили информације о Конвенцији и важности учешћа деце у свим активностима и јавним политикама.

Регистрација рођења деце – Комитет препоручује да држава oсигура да се рођење сваког детета пријави, па и оног чији родитељи немају лична документа.

Насиље над децом – Комитет препоручује да сва деца морају бити заштићена од свих облика насиља (физичко, емоционално, електронско, вербално, вршњачко, сексуално, итд). Држава треба да обезбеди да систем заштите деце функционише, да се развијају кампање и обуке за децу и одрасле које ће допринети да се другачије размишља и више реагују на насиље над децом.

Препоручује се да се што пре донесе законска одредба којом се изричито забрањује телесно кажњавање деце у породици као начин васпитања. Поред тога, држава треба да помогне и научи одрасле како да се деца ненасилно подижу и дисциплинују.

Усвојење – Комитет препоручује да држава осигура да се деца са сметњама у развоју и ромска деца не дискриминишу приликом усвојења, јер је забринут што је број усвојења ове деце и даље веома низак. Држава треба да обезбеди сталну подршку усвојеном детету и усвојитељима.

Деца са сметњама у развоју – Комитет препоручује да држава побољша прикупљање података о деци са сметњама у развоју како би боље знала и планирала шта треба овој деци и њиховим породицама. Такође препоручује да држава на различите начине помогне породицама деце са сметњама у развоју како би се избегло њихово смештање у институције кад год је то могуће. Потребно је предузети законске и друге мере, кампање како би ова деца потпуно била укључена у живот заједнице, односно да буду поштовани, равноправни и прихваћени од стране друге деце и одраслих.

Здравље и здравствене услуге – Комитет препоручује да држава обезбеди да сва деца имају једнак приступ квалитетној здравственој заштити. Држава треба да осигура равноправан приступ саветовању и другим здравственим услугама подршке за децу са сметњама у развоју. Такође треба да ојача и повећа подршку здравствене заштите ромске деце. Потребно је да развије свеобухватне кампање како би подржао мајке да доје своју децу.

Ментално здравље – Комитет препоручује да држава води бригу о томе како се деца осећају и да ли им је потребна помоћ дечјих психијатара и психолога. Требало би радити на повећању броја дечјих психијатара и психолога, како би они били доступни свој деци.

Здравље адолесцената – Држава треба да развије обуке прилагођене деци о: планирању породице и контрацептивним средствима, о опасностима ране трудноће, лечењу и превенцији сексуално преносивих болести. Такође треба да информише децу и адолесценте о штетности коришћења дрога, дувана, алкохола и да омогући лечење од зависности од дроге, које је прилагођено младима.

Утицај климатских промена на права детета – Комитет препоручује да држава води рачуна о томе колико непогоде могу имати утицаја на децу.

Образовање – Комитет препоручује да држава развије програме за смањење напуштања школе. Такође треба да промовише образовање за сву децу и обезбеди свој деци са сметњама у развоју право на образовање у редовним школама. Држава треба да ојача и напоре како би деца из сеоских средина и малих градова и удаљених места имала бољи приступ квалитетном образовању. Треба да олакша учешће и укључивање ромске деце у образовање. Посебно је важно да осигура да свако дете може да иде у вртић без обзира на то да ли су му родитељи запослени или не.

Деца избеглице и тражиоци азила – Комитет препоручује Републици Србији да деци која су била приморана да напусте своју земљу осигура потпуно укључивање у постојећи систем заштите деце, а посебно деци без пратње или раздвојеној. То значи да им се омогући похађање школе, смештај који одговара њиховим потребама и пружи потребна стручна помоћ и подршка.

Деца припадници мањина – Комитет даје препоруку да држава спроводи кампање у свим местима како би се променило негативно мишљење o Ромима и да предузима све што је потребно за спречавање насиља над њима. Такође, држава треба да предузме разне мере да се ромска деца лакше укључе у друштво.

Деца која живе и раде на улици – Комитет препоручује да се изврши процена броја деце која живе и раде на улици, да им се пружи подршка, уз дужну пажњу посвећену њиховом мишљењу, а у складу са њиховим годинама и зрелости и уз пуно поштовање најбољег интереса.

Сексуална експлоатација и трговина људима – Комитет препоручује да држава развије најбоље могуће начине за препознавање и заштиту деце која су жртве трговине људима. Такође истиче да је важно да полицајци, посебно они који раде на граници, инспектори рада и социјални радници буду обучени да препознају децу која су жртве трговине људима. Држава треба да осигура да ова деца добију посебну негу, подршку и одговарајући смештај.

Малолетничко правосуђе – Комитет препоручује да судије стално уче како да раде са децом, као и да судски поступак и просторије буду прилагођене деци и младима. Деци која су у сукобу са законом треба обезбедити квалитетну и бесплатну правну помоћ. На промену његовог понашања треба утицати најпре кроз саветовање, посредовање, условну казну или друштвено користан рад. Притвор треба да се користи као последње средство и што је краће могуће. Ако дете ипак мора у притвор тада је важно да се води рачуна у каквим условима живи, да може да настави школовање и да се лечи.

Деца жртве и сведоци злочина – Комитет препоручује да деца која су жртве или сведоци злочина не буду више пута испитивана о том догађају, да се разговори обављају без присуства оптуженог и да са њима разговарају посебно обучени професионалци на начин који ће деца разумети. Овако би се спречило да они поново буду изложени трауми.